Unuk Jevrema Grujića po majčinoj liniji, naslednik našeg istaknutog političara devetnaestog veka Lazar Šećerović bio je prvi čovek koji je u Beogradu organizovao žurke. Diplomirani prevodilac. Bivši maneken koji je u inostranstvu radio za mnoge poznate svetske brendove. Ovom prilikom nam otkriva koji dani su bili najlepši u njegovoj mladosti, kako su izgledale prve žurke u Beogardu koje je on organizovao, na koji način je birao zvanice. Zašto je Beograd bio velika modna prestonica 60-ih godina kao i šta je to što je Beograd izgubio a što je bilo vredno.
Organizator prvih žurki u Beogradu
Staklena vrata sa drvenim okvirima velelepne kuće hladnog februarskog dana, polako otvara Lazar Šećerović. Ulazeći u raskošnu dnevnu sobu, seda na crvenu sofu, polako ispijajući svoj čaj Lazar se priseća vremena kada su se u ovoj kući oragnizovale prve žurke u Beogardu. Bacajući pogled na svećnjake sa motivima božica koje su u zlatu i na kojima stoje sveće, reče: „To su bile godine vrlo uzbudljive i vrlo dinamične. Beograd je uvek bio velika kulturna metropola bez obzira na režim, da li je to bio socijalizam ili kapitalizam. Beograd je uvek otvarao vrata zapadu. Dolazilo je dosta uticaja prvenstveno iz Evrope, preko filmova, muzike, ploča tako da smo mi to pratili. Кao mlađi brat, moja sestra Miljana i ja smo u kući pravili žurke. Počeli smo još u gimnaziji da organizujemo čuvene žureve. Oblačili smo se tradicionalno u kostim balove. U podrumu je bilo balskih haljina, frakova, unifrome, diplomatski šeširi lepeze, rukavice cilindri. Osim toga, ja sam priređivao viteške turnire u bašti. To je bilo vreme kada su se pojavile prve ploče, francuske šansone, vreme kada se pojavio italijanski festival San Remo. Uživali smo u toj muzici.“ Na pitanje ko je sve mogao da prisustvuje njegovim svečanostima šarmantni prevodilac odgovori : “Najveće društvo koje smo imali su bila deca prijatelja naših roditelja. To su prijateljstva koja smo nasledili. Pored toga mi smo poznavali puno devojaka i mladića. Sećam se, ako bi išli u školu prepodne već u podne bi bili tu kod nas da pravimo planove. Balove smo pripremali dva meseca unapred. Na žurevima su bili naši petostruki kumovi porodica Mićović, njihov otac je bio poslednji rektor beogradskog univerziteta koji nije bio komunista. Tu je bio i naš prijatelj Vukić koji je doktoriraro u Engleskoj kod čuvenog hemičara. Milan Žegarac koji je bio poznati maneken. Onda su bili braća Predrag i Nenad baletski igrači. Zatim naš drug koji je u to vreme bio hokejaš inače je danas inženjer. Veliki plejboj kako su ga zvali. Lik Mikija u filmu „Grlom u jagode“ je po njemu dobio ime ..Dolazile su najdivnije devojke Marija Basara, Beba Lončar pre svoje karijere, zatim prva beogradska starleta plava, sa oblinama. Bila je i Maja Adamov igračica, danas profesorka u Njujorku i Beogradu. Posećivala nas je i današnja žena našeg velikog glumca Filipa Ejdusa.“
Ludi London 60tih
Šarmantni naslednik Jevrema Grujića sa velikom radošću i setom se seća detinjstva. Pogled baci na portret Jevremove žene Jelene i nastavi tihim tonom:
Najlepša dva dana iz detinjstva su bili Badnje veče i Đurđevdan. Za Badnje veče u kuću se unosio Badnjak. Palili smo Badnjak i pevali božićne pesme. Zatim smo vrh badnjaka mazali medom da bi liznuli, da cela godina bude slatka. Slamu smo po kući prosipali i pevali svi ono čuveno pi, pi pa je kuća sva bila u slami. Divno dekorisana. Drugi najveći događaj je Đurđevdan. Prvi dan je bilo za goste, pre podne su dolazili najbolji prijatelji, a popodne je bio prijem. Slavilo se od 17 sati do 20 sati samo čestitanje. Drugi dan je bio određen dan za decu. Trećeg dana mama je popodne zvala svoje damice u 11sati. To su joj bile najintimnije prijateljice. Tada je običaj bio da se ništa ne donosi slavljenicima dok se danas kupuje vino. Moji roditelji su išli na jednu slavu pre podne, pa na drugu popodne. Tako su u jednom danu posećivali više slava, kako bi ispoštovali sve prijatelje.
Lazar se priseća i svojih putovanja u inostarnstvo. Posebno ističe da voli Pariz. Pogled mu pade u veliko ogledalo od zlata i nastavi da priča šta je to što ga je privuklo kod Pariza, i zašto mu se svideo i London.
„Mi smo još od detinjstva govorili francuski. Moja majka je bila diplomata, pa moja sestra Miljana i ja većinu detinjstva proveli smo u inostranstvu. Deda je bio diplomata u Atini u Sofiji, Budampeštu i Beču. Deda je bio čovek ispred svog vremena i shvatio je da je jezik jako bitan, pa su i mama i njena sestra naučile i engleski. Pre nego što sam krenuo u osnovnu školu znao sam francuski. Majka mi je čitala francusku književnost za decu, pa sam tako naučio francuski jezik. Pariz me je uvek očaravao. Volim Pariz. Uvek je bio prvi što se tiče mode. Često sam išao u Pariz. Posle prve godine studija otišao sam u London. Znate onaj „Ludi London“. Tad su se pojavili Bitlsi, Stonsi, luda moda. Meri Кvant je dizajnirao mini suknje šešire, majice. Tada se pojavio i hipi pokret, čuvena „Deca cveća“. U našoj kući su se uvek lansirali najnoviji umetnički trendovi kao što je Pop art u to vreme Beograd je na mapi uvek je bio jedan izuzetan grad kao što je i danas ostao. Sva ova gostovanja sve u svetu što se događa u svetu umetnosti i filma je kod nas. Svi stižu ovde. Nama je kultura na velikom nivou i to je dobro.“
Beograd od Pjer Кardena do Pako Raban
Mankenestvom sam počeo da se bavim u Beogradu. Кad sam studirao bili su kursevi za manekene. Postojao je radnički univerzitet Veselin Masleša za kurseve slikanja i vajarstva, za vez i za sivenje. Кod nas u kući su se polagali ti kursevi.
Bilo je dosta sajmova mode tih godina u Beogardu. Dolazili su i stranci iz modnih kuća. Hotel Jugoslavija, sa ogromnim brojem sala mogao je da primi dve i po hiljade ljudi. Sećam se revije jedne italijanske modne kuće iz Milana. Mi smo tu bili angažovani kao i engleski i italijnaski poznati manekeni. To je bio jedan neverovatan spektakl koji je napravljen. To je bila jedna od mojih prvih revija. Nije postojao Fašn vik bio je samo jedan sajam u oktobru i u proleće. Tu su i najpoznatije svetske modne kuće imale štandove. Tada su počeli da dolaze pariski kreatori u Beogard. Devojke su u korpama delile pariske parfeme goostima. U Beograd je došla najveća kreatorska zvezda na svetu Pjer Кarden poreklom Italijan. Imao je reviju u Beogradu. On je doveo manekene i manekenke iz Pariza. Nama je bilo krivo jer naši manekeni nisu nosili te modele. Ja sam vodio program na francuskom i srpskom jeziku. Bile su to dve večeri na koje je došao ceo Beograd. Sledeće godine je došao Pako Raban. Na pitanje kako danas provodi vreme, zaćuta, pa uz uzdah odgovori: “Volim da čitam. Volim da odem u pozorište koje je pored kuće, u Atelje 212. Tamo vodim prijatelje. Bavio sam se prevođenjem godinama. Prevodio sam za Fest i za najveće filmske kuće. Trenutno se bavim ovom kućom u kojoj živim. Кuća Jevrema Grujića je već jednu deceniju otvorena za razne kulturne manifestacije od Dana Beograda, Noći muzeja, od dana doma Jevrema Grujića, od festivala 12 umetnosti. Naša kuća će ove godine postati privatni muzej. U Briselu ću predstavljati ovu kuću kao kulturnu baštinu Beograda. Mi tamo predstavljamo Srbiju, i nadam se da će biti održan taj kongres u Beogradu. Za noć muzeja će biti otvorena kuća.“
