Aleksandra Cukavac Zašto pišem reportaže o putovanjima

 Putovanja vas prvo ostave bez reči, a onda vas pretvore u pripovedača -Ibn Batuta

Reportaža je za mene najlepši beletristički žanr. Veština pisanja dolazi do izražaja u svom punom obliku. Mogućnost autora da opiše predele, pojave, ljude i svoja razmišljanja o njima. Iako postoje reportaže o ličnostima i događajima, ja sam se u ovom tekstu bazirala na one o putovanjima.

Prema skorom istraživanju prosečan čitalac na tekstu ostaje svega 10 sekundi ukoliko ga bar malo nisu zainteresovale slike i naslov. Prednost ovog žanra je što je sam po sebi prijemčiv za oko čak i kod onih koji su pasivna, slučajna publika ( samo prelistaju časopis u kafiću ili prevozu). Reportaža uvek obiluje lepim slikama i naslov mora biti stilski lep, ali ne i bombastičan (nije potreban taj “boost” koji se koristi u svim drugim žanrovima).

Zašto je toliko draga i zašto se kada je prvi put čitaju/gledaju ljudi vežu za nju? Baš kao što moderna psihologija tvrdi da proizvod kupujemo uključujući emocije, tako sam duboko uverena da i reportaža osvaja budeći iskrenu emociju čitalaca. Emocija je razlog. Osećanja koja nam budi pričajući o mestima za koje nas vežu lepe uspomene i priče. Pričajući o mestima koja dugo planiramo da posetimo po prvi put- budeći onu dozu radosti koja se javlja pri isčekivanju nečeg novog i uzbudljivog. Sami opisi pejzaža- bez obzira da li smo ikada planirali da putujemo na mesto o kojem se piše, daju beg od svakodnevice, obaveza i rokova modernog života.
Moje najčitanije reportaže imale su sledeće naslove: “Nezaboravne žurke u kući deda Jevrema Grujića”, Osetila sam duh Bavarske u dvorcima iz bajke”. Dakle nisam imala bombastičan naslov, već stilski lepo uređen i slike koje mogu da dočaraju ono o čemu pričam. Volim da pišem o svjim putovanjima po Srbiji ali i po Evropi.

Reportaža je, nažalost sve manje i manje u štampi i u elektronskim medijima. Trudim se da razumem zašto je to tako, ali o tome u sledećem tekstu. Dobre reportaže sada ćete naći u štampi (u periodičnim dodacima). Što se tiče elektronskih medija, moja topla preporuka je televizija koja je namenjena samo putopisima i reportažama a zove se Balkan trip (kanal Telekom kompanije, dostupan u mts paketima).

Osnovana je pre tri godine i nudi priče o najlepšim destinacijama u regionu, ali i šire. Skoro su mi prijatelji iz Zapadne Srbije rekli da su uživali u reportažama o Kini na ovoj televiziji i tim prelepim kineskim planinskim krajolicima. Dakle gleda se širom Srbije, a ne samo u Beogradu jer je sve više ljudi zainteresovano za ovaj tip programa.
Pisali ste mi da vam se sviđa reportaža “Jedan kiparski novembar” kao i “Prag- grad u kojem je vreme stalo između tradicije i modernog”. Uskoro ću posetiti nove destinacije i donosim vam svoje utiske. Ovoga puta imaću i digitalan sadržaj, a ne samo tekst. To je novost koju sam želela da vam saopštim. Nadam se da će do tada ovaj tekst motivisati sve vas koji čitate ali i želite da pišete ovaj žanr. Do novih avantura.

Aleksandra Cukavac