Grad Prag, glavni grad Češke nalazi se u centralnom delu stare države, Bohemske, udaljen podjednako kilometara od svih granica Češke sa drugim državama. Ušuškan u samom srcu Evrope leži u dolini reke Vltave. Grad je okružen sa devet brda koja su okružile reku Vlatavu i doprinele tome da ovaj grad ima bajkovit izgled. Zanimljiva je jedna od mnogobrojnih priča kako je ovaj grad dobio ime. Marija Terezija, jedini ženski valadar dinastije Habzburg i vladarka Praga od 1740. do 1780. godine, sanjala je o bajkovitom gradu sa velelepnim kućama koji će biti u srcu same Evrope. Nakon tog sna pozvala je najbolje neimare i rekla: „Želim da se sagradi grad ,čija lepota do sada nije bila viđena u Evropi. Neka se zove Prag“. Reč Prag i u Češkoj ali i kod svih slovenskih naroda ima isto značenje. Marija Terezija je želela da ime grada asocira na ulaz. Na češkom jeziku Prag zovu Praha, a to žensko ime ujedno znači i „majka svih gradova „.
Ulazeći u grad,pogled mame brodići koji putuju mirnom Vltavom, kao i planine koje se ogledaju u njoj i koje čine da je ova reka maslinasto zelene boje. Prag je uređen u baroknom stilu. Ulice,koje su uređene tako da je kamenje prilepljeno, poprilično su neprohodne za automobilem, ali daju duh starog vremena i veoma je prijatno gaziti pо njima.
Most koji deli jedan od drugog dela grada posebno je zanimljiv . Zove se Karlov most,po Karlu,vladaru Češke za vreme koga je ona doživela procvat i bila veoma moćna pre svega ekonomski. Most je dugačak i sa njega je pogled usmeren isključivo na kućice i hotele koji se nalaze na reci . Sve su različite boje, a i sve su istih dimenzija. Deluju kao dvorci.Žute, zelene, plave sa crvenim krovovima. Na mostu se nalaze vajarske skulpture.
Najčešći simbol koji drži mnoštvo ljudskih skulptura je krst. Tema je vera. Tu se nalaze i skulpure anđela. Jedna od najvećih skuptura jeste Isus na krstu kao i dve skulpture muškogi zenskog lika čije su glave okrenute ka njemu kao da gledaju njegovo razapinjanje na krstu.
Centar grada se prostire od skupštine pa sve do glavne ulice do koje ima mnogo da sepešači. Na tom putu do glavne ulice nalaze se veliki tržni centri kao i pijaca gde se većinom prodaju marame od češke svile i skupture od crvenog češkog kristala Granit,koji se može kupiti samo u Češkoj pa su zato velike gužve na samoj pijaci. U centru ulice ima puno kafića. Česi više vole da sede u kafićima i razgovaraju sa svojim prijateljima, a one koje dugo poznaju zovu u svoj dom. U glavnoj ulici zgrada za stanovanje gotovo da nema.
Većina stanovništva živi odvojena od centra u regijama i prigradskim naseljima. Čim se uđe preko jednog tunela u glavnu ulicu pogled pada na građevinu na kojoj se nalazi češki sat. On je obležje grada. Specifican,veliki zlatne boje. Ispod njega je veliki krug pored kojeg stoji božica sa zlatnim krilima i mačem u ruci a sa leve strane tu je muška figura pomalo pognute glave. U sredini kruga nalaze se braon šare, motivi Praga. Kada se kazaljke poklope na vrhu same građevine pojavljuju se lutkice koje se okreću. To je glavna atrakcija svim turistima koji se okupe kod sata ispred koga se slikaju i čekaju da pogledaju gore na sam vrh ,jednu specificnu predstavu.
Tu su i građevine koje imaju kupolu kao dvorci od kojih je najveća ona u kojoj se nalazi muzej slikara Salvadora Dalija. Uveče na vrhu ovog dvorca pojavljuje se plavo svetlo koje se projektuje na nebo ali isto tako obasjava celu građevinu.Tu su i kočije sa konjima. Zlatare kojih ima na svakom koraku. Dućani u baroknom stilu koji čuvaju duh vremena. Zlatare su moderne dok su dućani starinski i to je ono sto predstavlja različtost i spoj dva vremena.
Zlatare i kafići su jedino što je u modernom duhu u glavnoj ulici. U putu do nje, koji je takođe centar se mogu videti moderni butici, tržni centri sa natpisima velikih modnih konglomerata,pokoji bilbord. Kada se uđe u glavnu ulicu kao da vreme stane i pored tih dvoraca, sata osetite duh onog starog „zlatnog Praga“, a na sadašnje vreme podsete jedino moderne zlatare i kafići.
U gradu je puno pivnica koje su takođe u starinskom duhu i gde zaista svi vole da sede. Tu se služi poznato praško pivo i njihova omiljena hrana kobasice,za koje tvrde da se takve jedino mogu probati u Češkoj. Takođe može se videti i puno uličnih prodavaca koji prodaju jedan slatkiš koji se može naći u pragu.To su čokoladni mafini u obliku gramofonskih ploča.
Na izlasku iz centra nalazi se Jevrejska ulica ,u kojoj se nalazi groblje Jevreja,kao i puno prodavnica. Jevreji su za vreme vladavine Marije Terezije smeli da žive samo u toj ulici. Paralelno sa njom je Francuska ulica ,koju zovu i „Najskuplja“ jer se u njoj mogu naći butici najpoznatijih svetskih modnih brendova. Tu je i Pravni fakultet na kojem je veliki naslov „Pravnička fakulta“. Kad se približite njemu pogled pada na jedno brdo. Na tom brdu se nalazi kazaljka koja je postavljena onog časa kada je Češka dobila članstvo u EU. Zanimljivo je da su Česi okačili patike na tu kazaljku.
Grad Prag je jedan od najpoznatijih evropskih prestonica. Grad koji je uspeo da sačuva svoju tradiciju i ne uništi je. To se najbolje može zaključiti po tome što je većina građevina opstala tokom vrmene. Grad je modernizovan ali je i dalje ostalo ono što spaja staro i novo. Veliki tržni centri i stare bakalnice. Dvorci i moderne banke, zlatare. Poseban , okružen prelepim pejzažima i velelepnim dvorcima spada u jedneod najlepših gradova Evrope.
Marija Terezija je sanjala da njen grad, grad kome je dala ime ,bude najlepši. Njen san se ostvario. Danas bi bila ponosna na to što i dalje važi za jedan od najlepših gradova. Bila bi ponosna na to što je Prag uspeo u onome u čemu mnogi svetski gradovi nisu. A to je da primi novitete i sačuva stari duh.
