Kraj novembra na ostrvu na kojem je rođena boginja ljubavi i lepote Afrodita, doneo je u moj život slike koje nikada neće izbledeti. Planinske krajolike koji dodiruju nebo, ogledajući se u tirkiznoj vodi. Polje lipa. Jato različitih vrsta ptica kojima je ovo mesto raskršće na putu prema Evropi, Aziji i Africi. Velelepne crkve i kapele koje svedoče da je ovo ostrvo bilo prvo koje je primilo poruku nove vere, ostrvo svetaca. Osećam i dalje miris kiparske domaće kafe i vinograda. U mislima ponovo sam tamo, u poznoj jeseni, na najsunčanijem ostrvu na Mediteranu sa 340 sunčanih dana.
Silazim na najvećem međunarodnom kiparskom aerodromu koji se nalazi u Larnaci nakon dva i po sata leta. Krenula sam iz Beograda u kaput, a po dolasku dočekao nas je topao vetrić i 25 stepeni. Mesečina more čini svetlucavim, a blagi šum talasa uz tihu muziku koja dopire iz obližnjih restorana veče čini posebnom. Restorani pored obale prave odličan suvlaki. Savetujem vam da probate i čuveni kiparski krompir, koji je pomalo slatkog ukusa.
Pafos, mesto Afroditinog rođenja i otkića antičkog grada tajni
Afroditina stena
Za oko dva sata stigla sam na jugozapad Kipra u grad Pafos. Stenovite morske obale krase ovaj grad. Za vreme antičke Grčke i Rima, Pafos je bio glavni grad Kipra. Najpoznatija plaža u ovom mestu je Afroditas rock, jer je to mesto gde je rođena Afrodita boginja ljubavi, lepote i plodnosti koja je stvorena iz morske pene. Pored prelepih stena koje su napravile njene suze, na ovoj plaži turisti nailaze na kamenje u obliku srca koje namenjuju posebnoj osobi. Veruje se da ono donosi sreću i ljubav. Ukoliko odete na Kipar u novembru uživaćete u ukusu tropske marakuje i pitaje tkz. zmajevog voća prebogatog vitaminom C. Upoznaćete turiste uglavnom iz Nemačke, Britanije i Rusije. Ukoliko vam vremenska prognoza pokazuje oblačno sa kišom, kao nama, to baš ništa ne znači. Bilo je slabe kiše u jutarnjim časovima, a već oko 11 sati bi se potpuno razvedrilo i taj dan je bio sunčan sa blagim povetarcem. Zato je dan na Pafosu stanje duha, neki vid onoga čemu se u životu nadamo – tom reciprocitetu kosmosa, da posle kiše uvek dođe sunce. Što se kupanja tiče, najviše kupača bilo je 25. novembra s obzirom da je temperatura tog dana bila 24 stepena. Voda jeste hladnija, ali je vazduh vruć. Dakle ako ste čvrsti u želji da se i krajem novembra okupate, kao ja, potrebno vam je samo da malo stisnete zube, dok se ne naviknete na vodu. Ukoliko to ne želite, jesen na Pafosu nudi vodene zanimacije, poput glisera i džet skija.
Dragulj istorije na Pafosu je Arheološki park u luci Kato Pafos. Ulaznica za ovo mesto je oko pet evra. Ono će vas odvesti u vreme antike, hrabrosti i slavnih istorijskih podviga.
U parku su ostaci četiri velelepne vile građene u 2 veku p.n.e. pa sve do srednjeg veka od kojih svaka ima svoju priču. Nazvane su po bogovima i herojima Drevnog Rima Dionisu, Orfeju, Eonu i Tezeju. Tu su i ostaci pozorišta koje liči na rimski akropolj. U pitanju je antička arena koja je nekada služila kao amfiteatar za razne performanse. Mogu se videti i ogromni stubovi koji iz daleka kao da dodiruju nebo. To su ostaci vile u kojoj je nekada živeo rimski prokonzul Tezej. Ne zna se da li su lepši kada je nebo plavo sa belim oblačcima ili kada sunce počne da zalazi pa njihova bež boja pravi kontraste narandžastoj i bakarnoj. Kockice mozaika presijavaju se na suncu i pričaju legendu o životu i ljubavi, stradanju i veri. U Tezejevoj vili zastali smo kod mozaika koji dočarava njegovu borbu sa čudovištem ljudskog tela i glavom bika- Minotaurom. Duž ruševina, pruža se pogled na svetonik visok oko dvadeset metara. Setila sam se svih onih filmova koje sam gledala, a u kojima se u svetioniku krije tajna. Sagradili su ga Britanci. Njegov fenjer vidi se iz svake tačke Pafosa. Tu je i agora, nekadašnji pijačni trg.
Ostatke ovog starog gradića koje je sasvim slučajno otkrio kiparski farmer, dok je orao svoju zemlju i ugledao mozaičnu ploču, bilo bi dobro posetiti posle podne. Tako ćete izbeći vrućinu, a zateći različite boje neba. Od izrazito plave, do bakarne kakve je u zalazak sunca. Šetajući lukom Kato Pafos koju je sagradio kralj Nikokle u doba vladavine Aleksandra Velikog u susret nam je išao domorodac koga nismo o;ekivale. Bio je to ružičasti pelikan koji se šetka i šepuri, uživajući u pažnji šetača i svojoj atraktivnosti.
Aja Napa, pričaj mi samo o slobodi i miru na mestu gde mi je ostrvo na dlanu
Pri ulasku u Aja Napu primetila sam da svaka kuća u svom dvorištu ima posađeno drvo mandarina. U Aja Napi imala sam priliku da prisustvujem utakmici lokalnih klubova druge lige, ali ta atmosfera sa jednog omanjeg stadiona zaista je neopisiva. Kiprani su pravi vatreni navijači, koji na fudbalsku utakmicu dodju porodično, ponesu hranu i piće i vatreno navijaju.
Ukoliko budete u Aja Napi nikako nemojte propustiti Kape Greko, zaštićeni park prirode u oblasti zvanoj Famagusta. Stojim na litici sa koje se more ogleda u sada već mastilo plavom nebu. Predvečerje je. Pravo mesto za inspiraciju. Bajkovit pogled. Naizgled sediš zarobljen među prostranstvom stena, a zapravo, kada pogledaš oko sebe, kao da ti je celo ostrvo na dlanu. Na brdu je kapela Agioi Anargiroi, sa plavim krovićem i belom fasadom, tipično za grčka ostrva. Osećam miris maka i divljih biljaka. Sve što čujem je šum mora, zvuk udaranja talasa o stene i odmahivanja krila ptica. Jedini osećaj koji se budi je osećaj slobode i mira. Da li je ovo spokoj? Razmišljam o veštoj igri prirode koja je napravila tunele i pećine od morskih struja. Pitam se kako je uspela da izvaja i posebne šupljine kamena koje su poslužile kao fotelje i klupe za posetioce.
Nikozija, spoj tradicije i modernog u jedinoj podeljenoj prestonici na svetu
U glavnom gradu Republike Kipar, Nikoziji, prvo smo posetile Odbor za obrazovanje Grada Nikozije, gde nas je dočekao predsednik odbora Nikos Megalimos. Šetamo ulicama Nikozije uživamo u lepoti starih kućica, živih, mediteranskih boja i novih arhitektonskih građevina. Spoj prošlosti i sadašnjosti kao arhipelag vremena. „Koliko duše u jednom gradu“ pomislih. U svom tom bajkovitom zanosu, pred očima su u sledećem trenutku bile otrežnjujuće table i kućica u kojoj sedi granična policija. Podsećanje na nemilu sudbinu Nikozije. Podsećanje da je ona poslednji podeljeni grad na svetu. Granični prelaz deli glavnu ulicu Ledra na turski i na grčki deo. Do drugog kraja glavne ulice Nikozije, u turski deo ne može se ući bez pasoša, čak ni turisti.
Kiprani turski deo zovu okupatorskim. Ostrvo je podeljeno od 1974. godine kada je turska vojska okupirala severni deo Kipra. Tursku republiku Severni Kipar priznala je samo Turska, dok je Republika Kipar u južnom delu postala članica EU 2004. godine. Tako je pola ove ulice kiparsko, a pola tursko. Kuće baš tu gde se ulica deli su napuštene. Kiprani kažu da su ljudi pobegli iz kuća jer nije bilo sigurno živeti u njima. Vreme se drugačije računa u južnom, a drugačije u severnom delu grada. Razlika je sat vremena. Nedaleko od granice nalazi se crkva Faneromeni koju smatraju jednim od sedišta hrišćanstva na ostrvu. Veruje se da je ovde pronađena ikona Majke Božije, pa odatle i ime Feneromeni „otkriven“. Noću ovaj grad ima posebnu dušu.
U novembru se noću sedi u baštama, u kratkim majicama. Atmosfera je prijateljska, ljudi su veoma nasmejani i ljubazni. Nikos nam je pokazao i Nadbiskupsku palatu, rezidenciju nadbiskupa Kipra. Palata je sagrađena u 17.veku. Prvo što primetite u dvorištu jeste ogromna Skulptura Makarija III nekadašnjeg arhiepiskopa i prvog predsednika Republike Kipar. U dvorištu je parkiran kadilak koji je tadašnji biskup Makarije III dobio od Američkog predsednika Kenedija na poklon.
Inače nadbiskupski dvor nije otvoren za javnost, ali zato jesu Bizantski muzej i Nadbiskupska biblioteka. Preko puta ulice se nalazi biblioteka Severios koja je jedna od najbogatijih biblioteka sa više od 75.000 knjiga. Poseduje knjige neprocenjive vrednosti kao i poslednje primerke časopisa koji više ne izlaze. Ulaz u nju je besplatan.
Poslednji dan iskoristila sam za suvenire. Ljubazni trgovci nudili su mi da kupim živaniju, rakiju od komine grožđa, nalik našoj lozi, sapune od magarećeg mleka, kao i poznati kiparski halloumi, slani ovčiji sir koji se može jesti na žaru.
Mikenski Grci naselili su ovo ostrvo sa idealnim geografskim položajem pre oko 3.500 godina, uspostavljajući svoju kulturu i civilizaciju. Imali su veliki san da ono bude utočište za sve, da bude mesto ljubavi i lepote baš kao i boginja koja je ovde rođena. Milioni turista iz celoga sveta koji biraju Kipar kao omiljenu destinaciju. Činjenica da su mnoga mesta na listi Unesco svetske baštine i da je Kipar uspeo ono što mnogi nisu, a to je da sačuva tradiciju i prigli novo, potvrđuju da se san starih Grka ostvario. I ja sam se u to uverila.
